STUDOMAT

je li mislite 26.11.jer tada je neradni dan zbog praznika ili 3.12 ??? Hvala , i hvala Ena

Kako 26.11. neradni dan, mislim da ce samo 25. biti neradan. Mada evo i od prosvjetnih radnika cujem da se mozda petak nece raditi. Profesorica rece u petak mozda cemo doci samo radi kolokvija.

pa studenti s ekonomije kazu da je na pravu potvrdjeno da se nece ici u petak na fax,tako su njima asistenti rekli i da ce sastavit s vikendom,pa sad...treba pitat asistenticu

Sad citam da je federalno ministarstvo rada i socijalne politike odredilo cetvrtak - 25. novembar neradni dan. Nista ne pise za petak. Mada bi i godilo da se u petak ne ide  milina, valjda stave obavijest ubrzo !

1. Kako se dijele učesnici na finansijskom tržištu u širem smislu?
    Grupišu se u jedan od sljedeća 4 sektora:

    a) Javni sektor: država i njeni organi, organizacije, organi , agencije koje se nalaze pretežno u državnom vlasništvu..

    b) Sektor privrede: veći broj privrednih subjekata, koji pripadaju različitim granama djelatnosti. 

    c) Sektor stanovništva: sastoji se od velikog broja porodica.

    d) Subjekti iz inostranstva: oni subjekti koji učestvuju i posluju na finansijskim tržištima jedne zemlje, a nisu njeni rezidenti.

2. Kako se dijele učesnici na finansijskom tržištu u užem smislu?

    Dijele se na:

    a) Finansijske institucije: centralana banka, komercijalne banke, kreditne i štedne asocijacije.

    b) Finansijske posrednike: brokeri, dileri i investicioni bankari.

3. Emitenti i investitori?

    Emitenti su subjekti na finansijskom  tržištu koji imaju manjak sredstava koji nastoje zatvoriti emisijom najrazličitijih HOV.

    Investitori su učesnici na finansijskom tržištu koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava koje nastoje unosno uložiti kroz kupovinu određenog finansijskog instrumenta.

4. Portfolio investitori, hedžeri, špekulanti, arbitražeri i preuzimači?

-          Portfolio investitori - su investitori koji su izdvojili određenu sumu novca za investicionu djelatnost
-          Hedžeri - su subjekti koji se uključuju u poslove na finansijskim tržištima u cilju zaštite od različitih rizika: promjena kamatnih stopa, deviznog kursa i sl.
-          Špekulanti - su učesnici na tržištu kapitala koji nastoje zaraditina očekivanim promjenama cijena investicija.
-          Arbitražeri - su u poslu da bi izvukli korist iz razlike u cijeni na dva različita tržišta.
-          Preuzimači - su učesnici na finansijskom tržištu koji nastoje ulaganjima u obične dionice preuzeti kontrolu poslovanja dioničkih društava.

5. Direktno i indirektno finansiranje?

    U direktnom finansiranju novčano deficitarni subjekti posuđuju novčana sredstva direktno od novčano suficitarnih subjekata tako što im na finansijskim tržištima prodaju finansijske instrumente, koji predstavljaju potraživanja prema budućem dohotku ili imovini novčano deficitarnih subjekata.

  Kod indirektnog finansiranja između deficitarnih i suficitarnih subjekata pojavljuju se finansijski posrednici. Oni novčana sredstva prikupljaju od štednih jedinica.

6. Prednosti funkcije finansijskog posredovanja?

-          Troškovi transakcije. Finansijski posrednici imaju mogućnost smanjenja transakcionih troškova putem ekonomije obima.
-          Proizvonja informacija. Finansijski posrednik može efikasnije steći informaciju o krajnjem zajmoprimcu od zajmodavca, čime se smanjuje izloženos kreditnom riziku
-          Diverzifikacija rizika. Kupujući različiti primarne vrijednosne papire finansijski posrednik može diverzifikovati rizik.
-          Stručnost. Finansijski posrednik je stručnjak za kupovinu primarnih vrijednosnih papira i time odstranjuje neugodnost da ih štediša direktno kupuje.

7. Usluge finansijskih institucija?

    Finansijske institucije imaju važan uticaj na funkcionisanje privrede u cjelini. Bez njih finansijska tržišta ne bi mogla prenositi sredstva od štediša do ljudi s povoljnim prilikama za ulaganje.
Finansijske institucije i posrednici osiguravaju jednu ili više od slijedećih usluga:

-          transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi
-          razmjenjivanje finansijskih aktiva u korist klijenata
-          razmjenjivanje finansijskih aktiva za svoj vlastiti račun
-          pomoc u kreiranju fin. aktiva za svoje klijente i pomoć u prodaji tih fin. aktiva ostalim tržišnim učesnicima
-          snadbijevanje ostalih tržišnih učesnika investicionim savjetima
-          upravljanje portfoliom fin. aktive ostalih tržišnih učesnika


8. Centralna banka - Osnivanje i osnovna pravila valutnog odbora?

    Centrala banka BiH osnovana je 20.06.1997. godine Zakonom o centralnoj banci koji je usvojila Parlamentarna skupština BiH. Počela je sa radom 11.08.1997. godine.
Osnavna pravila valutnog odbora su:

-        fiksiran devizni kurs
-        neograničena konvertibilnost prema izabranoj rezervnoj valuti
-        puna pokrivenost emitovanih monetarnih obaveza

9. Depozitne finansijske institucije - Definicija i vrste?

    Depozitne finansijske institucije uključuju banke, štedne i kreditne asocijacije, štedionice i kreditne unije. Sve su one finansijski posrednici koji prihvataju depozite.

10. Razlika između plasmana banaka u zajmove i hartije od vrijednosti?

a)      zajmovi se odobravaju preduzećima imajući u vidu dugoročne komitentske odnose kao i lične veze sa menadžerima, dok su HOV nepersonalne.
b)      kod zajmova tražioci poreću inicijativu za dobijanje zajmova, dok kod kupovine HOV inicijativu imaju kupci.
c)      banke drže zajmove do roka dospijeća, a HOV može prodati na fin. tržištu u svakom trenutku.

11. Šta je kreditni rizik?

      Kreditni rizik odnosi se na rizik da zajmoprimac neće izvršiti obavezu po osnovu zajma prema depozitnoj instituciji ili da emitent HOV, čije HOV depozitna institucija drži, neće izvršiti svoju obavezu.

12. Bilans stanja banke - šta spada u aktivu, šta u pasivu?

      Aktiva: Gotovina, Krediti, Fin. aktiva, Fiksna aktiva
      Pasiva: Kratkoročne obaveze, Depoziti, Dugoročne obaveze, Kapital

13. Račun dobitka i gubitka banke (bilans uspjeha)?

1)      kamatna marža + naknade
    -2) operativni troškovi_________
      3) operativni dobitak
    -4) provizija
    -5) porez__________________
  =6) neto dobitak



14. Šta je sekjuritizacija?

      Sekjuritizacija predstavlja transformaciju bankarskih kredita u vrijednosne papire, konkretno obveznice.

15. Štedne i kreditne asocijacije - šta su i kako prikupljaju sredstva, a kako ih plasiraju?

      Predstavljaju prilično stare finansijske institucije. Glavni izvor prikupljanja sredstava je putem štednih i kreditnih depozita. Sredstva plasiraju uglavnom u nekretnine, te hipotekarne i državne HOV.

16. Štedionice?

      Su slične štednim i kreditnim asocijacijama. One funkcionišu na principima zajedničkih kooperativa, gdje su deponenti ujedno i vlasnici ovih institucija. Osnovni izvor sredstava su depoziti, a osnovni plasman su nekretnine i HOV sa hipotekom.

17. Kreditne unije?

      Predstavljaju vrstu dobrovoljnih udruženja zainteresovanih subjekata. One dolaze do sredstava prvenstveno iz depozita svojih članova. Kreditne unije usmjeravaju dio slobodnih sredstava u kratkoročne plasmane preko finansijskih tržišta.

18. Vrste nedepozitnih institucija?

a)      Ugovorne institucije - obuhvataju osiguravajuća društva i penzione fondove
b)      Investicione institucije - sačinjavaju veliki broj različitih investicionih fondova i finansijske kompanije

19. Osiguravajuća društva?

      Su finansijske institucije koje će, za odgovarajuće redovne uplate komitenata, izvršiti ugovorenu isplatu u slučaju dešavanja odgovarajućeg događaja. Prikupljaju sredstva putem uplate premija. Skup prikupljenih sredstava može biti investiran u aktivu koja zarađuje tako da osiguravajuća društva osiguraju budući izvor prihoda.

20. Moralni hazard i negativna selekcija?

      Moralni hazard - se pojavljuje kada osiguranik postaje manje pažljiv u svojim aktivnostima upravo zbog toga što je osiguran.

      Negativna selekcija -  se pojavljuje kada najrizičniji klijenti izražavaju najjače zahtjeve za proizvode osiguranja.


21. Vrste životnog osiguranja?

a)      terminsko osiguranje - se odnosi na tačno utvrđen period, čijim isticanjem osiguranje prestaje da važi.
b)      Osiguranje tokom čitavog života - pokriva čitav životni vijek nosioca polise.

22. Vrste opšteg (ne-životnog) osiguranja?.

      Osiguranje imovine - štiti vlasnike od od uticaja rizika povezanih sa vlasništvon neke imovine.

      Osiguranje od odgovornosti - štiti osiguranike od odgovornosti za štetu koju je osiguranik možda nanio drugom licu lošim proizvodom ili nesretnim slučajem.

23. Razlike između životnog i opšteg (ne-životnog) osiguranja?

-        polise opšteg osiguranja su kratkoročne
-        ugovaranjem opšteg osiguranja osiguranik je osiguran id nekoliko različitih događaja, dok je životno osiguranje ograničeno na pokrivanje jednog događaja
-        iznos moguće štete je puno teže predvidjeti kod opšteg nego kod životnog osiguranja

24. Penzioni fondovi?

      Su institucionalni investitori koji obezbjeđuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda poslije okončaja radnog vijeka. Novčana sredstva pribavljaju uplatama članova za vrijeme njihovog radnog vijeka. Sredstva koriste za dalje povećanje svoje finansijske moći kroz investicije u različite finansijske instrumente.

25. Vrste penzionih planova?

-        Plan doprinosa - podrazumijeva da je spnzor plana odgovoran da obezbijedi odgovarajuće doprinose planu za kvalifikovane učesnike, tj. penzionere.
-        Plan koristi - za njega je karakteristično da se sponzor obavezuje da kvalifikovanim učesnicima obezbjeđuje određeni fiksni iznos po odlasku u penziju.
-        Hibridni penzioni plan - kombinuje karakteristike prethodna dva tipa penzionih planova

26. "Pay as you go"?

      Postoje pnezione šeme u kojima ne postoji fond. Takvi sistemi su poznati pod imenom pay-as-you-go što ustvari znači da penzioni fond predstavlja samo kanal kroz koji se sredstva prikupljena od tekućih uplata odmah isplaćuju korisnicima u obliku penzija.

27. Investicioni fondovi?

      Su profesionalno vođene finansijske institucije koje prikupljaju kapital putem prodaje svojih dionica ili udjela stanovništva s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u različita dugoročna, srednjoročna, a ponekad i kratkoročna ulaganja.

28. Prednosti od ulaganja u investicione fondove?

-        Diverzifikacija
-        Profesionalno upravljanje HOV
-        Smanjenje troškova ugovaranja i obrade informacija
-        Bolja utrživost nove finansijske aktive
-        Sigurnost


EVO,NEŠTO SAM SKLEPO,MOLIM OVE KOLEGE KOJI SU EKSPERTI DA VIDE IMAL GREŠAKA I DA DOPIŠU I ONIH 5,6 PITANJA JER ZA NJIH NEMAM ODGOVORE

pa fale jos 2 pitanja, podjela inv. fondova na osnovu nacina mobilizavije sredstvava o finansijske kompanije.

e jedino mi nije jasno 13. pitanje....
jel treba samo onako napisati posto u knjizi  bas i nije tako

Rekla je profesorica da se 13. pitanje moze na ovaj nacin odgovoriti ili po knjizi, kako nama vise odgovara da izaberemo...

Takodjer vazi i za odgovore na 1. i 2.pitanje,iz knjige ili odgovor na 1.koje je prof. izdiktirala,i tabela za 2.pitanje.Na nama je izbor.

Prednosti od ulaganja u investicione fondove
- Diverzifikacija – podrazumjeva proces kombinovanja H.V. u portfoliju s ciljem smanjenja ukupnog rizika, ali bez žrtvovanja prinosa.
- Profesionalno upravljanje H.V – načelno, investicionim fondovima upravljaju profesionalni portfolio menadžeri potpomognuti čitavim timom berzanskih analitičara. Oni mogu da lakše anticipiraju promjene na berzi i odaberu prave H.V. u cilju obezbjeđenja optimalne portfolio strukture.
- Smanjenje troškova ugovaranja i obrade informacija – investitor kupuje po svoj prilici usluge stručnog investitora savjetnika po nižem trošku nego što bi on bio da investitor direktno pregovara sa takvim savjetnikom.
- Bolja utrživost nove finansijske aktive – dionice investicionih fondova mogu da budu lakše utržive od H.V. na kojima se zasnivaju.
- Sigurnost – investicioni fondovi podliježu zakonima i propisima koji su dizajnirani da bi se zaštitili interesi malih investitora, investitori uživaju visok stepen sigurnosti da će se s njihovim novcem ispravno postupiti.

Podjela investicionih fondova
Prema načinu mobilizacije sredstava: otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi.
Prema vrsti H.V. u koje ulažu: fondovi koji ulažu u dionice, fondovi koji ulažu u obveznike, hibridni fondovi ulažu i u dionice i u obveznice, fondovi tržišta novca.
Specijalizovani investicioni fondovi: fondovi indexa, tržišno neutralni fondovi, neoporezivi fondovi, fondovi sektora, etički i društveno odgovorni fondovi.

Otvoreni investicioni fondovi – omogućavaju lakšu marketabilnost svojih udjela. Njihove udjele kontinuirano kupuju ulagači i nakon određenog, kraćeg ili dužeg, vremena mogu te udjele prodati nazad otvorenim investicionim fondovima. Ne postoji ograničenje u broju udjela, a fondovi se šire ili smanjuju, zavisno o potražnji.
Zatvoreni investicioni fondovi – ovi fondovi emituju dionice u ograničenim broju i prodaju ih ulagačima kao i svako društvo kapitala. Dodatne kvantume svojih dionice emituju povremeno i to u dužim vremenskim intervalima. Promjena vlasničke glavnice zahtjeva statutarnu promjenu fonda. Ne otkupljuju svoje dionice od investitora. Pojedinačni investitori mogu da ih preko svojih ovlašćenih brokera kupe ili prodaju.
Finansijske kompanije – su specijalizovane za odobrenje kredita potrošačima i firmama čiji kreditni bonitet ili veličina im ponekad onemogućavaju da se kvalifikuju za zajmove depozitnih institucija, kao što su komercijalne banke.
Vrste finansijskih kompanija:
Poslovne fin.kompanije (obično daju kredite malim preduzećima)
Potrošačke fin.kompanije (odobravaju kredite pojedincima omogućavajući im kupovinu trajnih dobara)
Prodajne fin.kompanije (finansiraju kupce uglavnom otkupom kreditnih ugovora od maloprodaje ili dilera koji prodaju proizvode firme osnivača)

ja msm da fali ovo,a prvo pitanje je malo opsirnije od prethodnog jer ne znam jel samo treba nabrojati ili i nes napisati...

je li kolokvij na nasem fakultetu ili u masinskoj skoli? ... ili na nekom trecem mjestu?