Poslao sam ti na pp sve sto sam mogao da nadjem,a da ce ti pomoci i koristiti, ako jos sta zatrebas javi mi-nam
PFSA: Pravna logika sa metodologijom prava (Novi naziv: Sociologija prava)
@Slaatkice
Objavio bi ja da je to neka određena skripta ili knjiga pa da je pouzdano, ovo je sto sam nashao i naletio po netu i pokupio pa samo c/p da kolege-ice imaju pomoc i da barim nesto imaju vezano za Stoicku skolu
Svima kojima treba vezano za Stoicizam i Stoicku skolu neka mi se jave na pp da im pošaljem
Objavio bi ja da je to neka određena skripta ili knjiga pa da je pouzdano, ovo je sto sam nashao i naletio po netu i pokupio pa samo c/p da kolege-ice imaju pomoc i da barim nesto imaju vezano za Stoicku skolu
Svima kojima treba vezano za Stoicizam i Stoicku skolu neka mi se jave na pp da im pošaljem
Last edited by Amcho on 23 Aug 2010, 13:54, edited 1 time in total.
STOICI
Posle Aristotelove smrti u Atini se pojavljuju dve nove filozofske škole:Stoička i
Epikurejska.Ove dve filozofije bile su ujedno i jedine koje su Rimljani svestrano i sa razumijevanjem prihvatali.
RANA ŠKOLA
Zenon
Hrisip
Kleant
SREDNJA ŠKOLA
Panetije
Posejdonije
KASNA ŠKOLA
Seneka
Epiktet
Marko Aurelije
Stoici su pripadnici stoicizma. Oni pripadaju etičkom razdoblju helenističko-rimske filozofije.
Svaki stoik tvrdi da su najbitnije - moralna vrednost čoveka i njegov duševni mir. Oni se suprotstavljaju atomistima, koji tvrde da je ceo svet, pa i mi sami, sačinjen od atoma. Stoici su u sebi ljudi snažne prirode. Oni trpe iskušenja života ma kakva da su. Kažu da nijedan veliki mudrac nije postao mudar a da prethodno u sebi nije pronašao duševni mir.
Četiri vrline stoika su: razboritost, hrabrost, pravednost i umerenost.
Njihovo učenje naziva se stoicizam. Najvažniji pripadnici stoicizma bili su Zenon iz Kitiona (336-264.g.p.n.e), Hrizip (281-208g.p.n.e), Seneka (4p.n.e-65.n.e) i Marko Aurelije (121-180.g.n.e). Svi oni trpe iskušenja života.
Stoici, takođe i tvrde da sve u svetu ima veze sa nečim.
Temeljno pitanje tog vremena bilo je: da li mudrac može postići svoj duševni mir?
Seneka kaže: "Nije siromašan onaj koji malo ima, nego onaj koji žudi više". Takođe stoici kažu: "Koliko ću živeti to je stvar tuđe volje, ali od mene zavisi da dokle god živim živim kao čovek". Tim rečima oni potvrđuju činjenicu da siromašan čovek može biti mnogo pametniji i bogatiji od onog bogatog ukoliko ga nadmašuje mudrošću i duševnim mirom.
Stoici razrađuju prvi ideju kosmopolitizma (svetskog građanstva). Oni tvrde da i među robovima ima pametnih ljudi. Smatraju da svi ljudi trebaju da budu jednaki, bili oni slobodni ili ne.
Stoička je škola razrađivala velike teme i velika pitanja. Njihova filozofija je u delovanju a ne u proučavanju. Stoici su prvi razradili temu o slobodi i pravu jednog čoveka.
Ipak, nije lako postati stoik.
Stoici dijele filozofiju na: logiku, fiziku, i etiku. Tvrdili su da svijetom vlada logos (svjetski um, sudbina) i zbog toga je sve nužno određeno. Centralni problem kojim se bave je etika.
Osnovni moto stoika je:" Život u skladu s prirodom". Mudar čovjek živi u skladu s prirodom i vlastitim razumom, jer tako postiže mir duše. Najznačajnije vrline su: razumnost, pravednost i umjerenost.
Dakle ovo je kombinacija interneta i nekih predavanja iz srednje skole, valjda ce nam svima bit' od koristi. (: I da se usput izvinim u svoje, i ime drugih kolega koji su kucali skriptu predavanja prof. Saltage, na greskama koje pronadju tamo, nije bas bilo vremena.
Posle Aristotelove smrti u Atini se pojavljuju dve nove filozofske škole:Stoička i
Epikurejska.Ove dve filozofije bile su ujedno i jedine koje su Rimljani svestrano i sa razumijevanjem prihvatali.
RANA ŠKOLA
Zenon
Hrisip
Kleant
SREDNJA ŠKOLA
Panetije
Posejdonije
KASNA ŠKOLA
Seneka
Epiktet
Marko Aurelije
Stoici su pripadnici stoicizma. Oni pripadaju etičkom razdoblju helenističko-rimske filozofije.
Svaki stoik tvrdi da su najbitnije - moralna vrednost čoveka i njegov duševni mir. Oni se suprotstavljaju atomistima, koji tvrde da je ceo svet, pa i mi sami, sačinjen od atoma. Stoici su u sebi ljudi snažne prirode. Oni trpe iskušenja života ma kakva da su. Kažu da nijedan veliki mudrac nije postao mudar a da prethodno u sebi nije pronašao duševni mir.
Četiri vrline stoika su: razboritost, hrabrost, pravednost i umerenost.
Njihovo učenje naziva se stoicizam. Najvažniji pripadnici stoicizma bili su Zenon iz Kitiona (336-264.g.p.n.e), Hrizip (281-208g.p.n.e), Seneka (4p.n.e-65.n.e) i Marko Aurelije (121-180.g.n.e). Svi oni trpe iskušenja života.
Stoici, takođe i tvrde da sve u svetu ima veze sa nečim.
Temeljno pitanje tog vremena bilo je: da li mudrac može postići svoj duševni mir?
Seneka kaže: "Nije siromašan onaj koji malo ima, nego onaj koji žudi više". Takođe stoici kažu: "Koliko ću živeti to je stvar tuđe volje, ali od mene zavisi da dokle god živim živim kao čovek". Tim rečima oni potvrđuju činjenicu da siromašan čovek može biti mnogo pametniji i bogatiji od onog bogatog ukoliko ga nadmašuje mudrošću i duševnim mirom.
Stoici razrađuju prvi ideju kosmopolitizma (svetskog građanstva). Oni tvrde da i među robovima ima pametnih ljudi. Smatraju da svi ljudi trebaju da budu jednaki, bili oni slobodni ili ne.
Stoička je škola razrađivala velike teme i velika pitanja. Njihova filozofija je u delovanju a ne u proučavanju. Stoici su prvi razradili temu o slobodi i pravu jednog čoveka.
Ipak, nije lako postati stoik.
Stoici dijele filozofiju na: logiku, fiziku, i etiku. Tvrdili su da svijetom vlada logos (svjetski um, sudbina) i zbog toga je sve nužno određeno. Centralni problem kojim se bave je etika.
Osnovni moto stoika je:" Život u skladu s prirodom". Mudar čovjek živi u skladu s prirodom i vlastitim razumom, jer tako postiže mir duše. Najznačajnije vrline su: razumnost, pravednost i umjerenost.
Dakle ovo je kombinacija interneta i nekih predavanja iz srednje skole, valjda ce nam svima bit' od koristi. (: I da se usput izvinim u svoje, i ime drugih kolega koji su kucali skriptu predavanja prof. Saltage, na greskama koje pronadju tamo, nije bas bilo vremena.
