?PFSA: Pravna logika sa metodologijom prava (Novi naziv: Sociologija prava)
Pogledao sam to malo i vidio primjer iznad :
Istinitost subkontrarnih sudova
Ako je jedan subkontrarni sud, recimo sud »i«, neistinit, onda njegov kontradiktorni sud, u ovom slučaju sud »e«, mora biti istinit.
Ako je sud »e« istinit, mora biti istinit i njegov subalternirani sud »o«, koji je u odnosu na sud »i« subkontraran.
Od dva subkontrarna suda bar jedan mora biti istinit. U prvi mah moglo bi se učiniti da od dva subkontrarna suda također jedan mora biti neistinit. Ali to nije tako. Jedan od dva subkontrarna suda može biti neistinit, npr. kod sudova Neki ljudi su smrtni I
Neki ljudi nisu smrtni N
ali su ponekad i oba istinita npr.
Neki trgovci su pošteni I
Neki trgovci nisu pošteni. I
Dakle:
Oba subkontrarna suda mogu biti istinita, ali ne mogu biti oba neistinita. Jedan od njih uvijek je istinit, a ponekad su istinita i oba.
Iz cega mozemo izvesti da ti je N-Neistinit i I-Istinit:
A- NNI ( Neistinit neistinit istinit )
E-NIN ( Neistinit istinit neistinit )
I-INI ( Istinit neistinit istinit )
O-NII ( Neistinit istinit istinit )
Eto ga kolega
Istinitost subkontrarnih sudova
Ako je jedan subkontrarni sud, recimo sud »i«, neistinit, onda njegov kontradiktorni sud, u ovom slučaju sud »e«, mora biti istinit.
Ako je sud »e« istinit, mora biti istinit i njegov subalternirani sud »o«, koji je u odnosu na sud »i« subkontraran.
Od dva subkontrarna suda bar jedan mora biti istinit. U prvi mah moglo bi se učiniti da od dva subkontrarna suda također jedan mora biti neistinit. Ali to nije tako. Jedan od dva subkontrarna suda može biti neistinit, npr. kod sudova Neki ljudi su smrtni I
Neki ljudi nisu smrtni N
ali su ponekad i oba istinita npr.
Neki trgovci su pošteni I
Neki trgovci nisu pošteni. I
Dakle:
Oba subkontrarna suda mogu biti istinita, ali ne mogu biti oba neistinita. Jedan od njih uvijek je istinit, a ponekad su istinita i oba.
Iz cega mozemo izvesti da ti je N-Neistinit i I-Istinit:
A- NNI ( Neistinit neistinit istinit )
E-NIN ( Neistinit istinit neistinit )
I-INI ( Istinit neistinit istinit )
O-NII ( Neistinit istinit istinit )
Eto ga kolega
Last edited by Amcho on 31 Mar 2011, 00:36, edited 1 time in total.
-
Mellysa_sa
- Posts: 46
- Joined: 04 Oct 2010, 23:52
U kojoj formi daje esejska pitanja....Jel konkretno da npr. sta je metodologija ili to ona zakomplikuje ?
-
Maybelline
- Posts: 136
- Joined: 08 Mar 2011, 15:24
Diobena cjelina - pojam
Osnova diobe( na osnovu cega vrsis diobu )- po svojstvima
Clanovi diobe- apstraktni, konkretni, pozitivni, negativni ..
Moze li jedan primjer za drugu figuru kateg.silogizma .
Osnova diobe( na osnovu cega vrsis diobu )- po svojstvima
Clanovi diobe- apstraktni, konkretni, pozitivni, negativni ..
Moze li jedan primjer za drugu figuru kateg.silogizma .
Last edited by Maybelline on 31 Mar 2011, 12:05, edited 1 time in total.
-
Tally Weil
- Posts: 58
- Joined: 24 Mar 2011, 17:20
Pojam je element suda.
Definicija ne smije biti ni presiroka, ni preuska – u ovom slucaju je presiroka.
Pojam je oblik misli.
Pojam treba definisati pojmovima koji su vec prethodno jasni ( eventualno – koji su vec prethodno definisani).
Mozete li mi malo pojasniti ovo :moli:
Definicija ne smije biti ni presiroka, ni preuska – u ovom slucaju je presiroka.
Pojam je oblik misli.
Pojam treba definisati pojmovima koji su vec prethodno jasni ( eventualno – koji su vec prethodno definisani).
Mozete li mi malo pojasniti ovo :moli:
